У ПОЖЕШКОМ ЛОВИШТУ
Одавно се зна да поједини предатори у нашем ловишту, као што су: вук, шакал, лисица, дивља мачка, куна белица и златица, представљају велику опасност за гајене врсте дивљачи.
Исто тако, штета коју направе пси и мачке луталице заиста је велика и немерљива. Све чешће смо сведоци бројних случајева у којима је дивљач заклана, поједена, растргнута, изуједана, повређена од бежања и прогоњена до изнемоглости. Главни кривци за овакве случајеве су чопори паса луталица, који пустоше ловиште. На мети паса и мачака луталица најчешће су срне, ланад, зечеви, фазани и пољске јаребице. Поред дивљачи и власници домаћих животиња трпе велику штету од ове напасти.
Закон о дивљачи и ловству члан 29. предвиђа да се пси и мачке без власника, или без контроле власника, који се налазе у ловишту без дозволе корисника ловишта, а представљају непосредну опасност по дивљач, могу уклонити из ловишта без посебне дозволе, али по прописаним условима. Ресорни министар ближе прописује услове и начин за уклањање паса и мачака без власника или без контроле власника из ловишта.
Закон предвиђа ову могућност, но стварност је сасвим другачија. Уколико неко уклони пса или мачку из ловишта, који представљају опасност по дивљач, а буде пријављен од стране неког лица надлежним огранима, суочава се са одузимањем оружја и вођењем кривичног поступка.
После свега изнетог, поставља се питање: како решити проблем паса и мачака луталица, како им стати на пут? Како заштитити племениту дивљач, а и стоку у сеоским домаћинствима?
М. Тешић |