Тамаш Маргеску, директор CIC-a:
ЛОВ ДЕО НАЦИОНАЛНЕ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ПРИРОДНЕ БАШТИНЕ UNESKU-a?
# Крајем маја, у време одржавања XI међународног сајма лова, риболова и ловног туризма „Крагуј М“, господин Тамаш Маргеску, директор CIC-a, боравио је у Крагујевцу, којом приликом је дао интервју „Ловачком гласнику“
--------------------------------------------------------
* Господине Маргеску, ловци Шумадије и Србије, захвални су што у време Сајма лова, боравите у месту најстаријег ловачког удружења у земљи. Где видите српско ловство у интеграционим процесима Европе?
- Велика ми је част што сам посетио овај Сајам лова, којом приликом сам се сусрео са многим важним људима у ловству Србије, па чак и из Македоније, али и људима из политичких и других структура. Ловство Србије, неби требало да понови грешку коју су направили ловци у садашњој Европској Унији, да игноришу све већи утицај очувања природе. То води до беспотребних сукоба и конкуренције. Значи, очување врста и станишта мора бити приоритет ловцима, те је стога потребно да се односи са органима за заштиту природе и невладиним организацијама ускладе кроз ефикаснију сарадњу. То значи да лов у Србији, мора бити опрезан у релевантним условима приступања ЕУ.
* Ваше искуство је богато! А конвенције и одлуке CIC-a битне за будућност заштите и очувања природе и дивљачи. Шта су по вама садашњи најпречи задаци ловаца?
- Ловци на локалном нивоу често незнају шта њихова организација на међународном нивоу – CIC, ради за њих. То није њихова кривица а ни кривица CIC-a. Једноставно, CIC није у могућности да комуницира директно на локалном нивоу. Руководство асоцијација на регионалном и националном нивоу треба да цени ствари које остварује CIC, и да верује својим лидерима. Нама је потребна широка подршка када се боримо са антиловачким организацијама на глобалном нивоу. Очекујемо да се и српски ловци придруже иницијативи CIC-a „Један евро по ловцу“, чиме би се допринело остваривању исказаних циљева. Такође, ловци би требали да престану да се свађају већ да се удруже и унапреде репутацију лова и очување биодиверзитета. Ловци би морали да се понашају етички, да се не изолују и буду креативни део друштва. Али, битно је и стално образовање младих ловаца.
* На којим новим задацима и програмима сада раде стручни тимови CIC-a?
- У овом тренутку покушавамо да подржимо земље чланице ЕУ да промене статус „великих звери“, у контексту заштите природе, и да популације врста остану прикладне одрживом лову. У оквиру румунског председавања ЕУ на министарској конференцији у Букурешту, присуствоваће и CIC. Стога организоваћемо припремни састанак на коме ће бити представници свих националних савеза источне и средње Европе. Рационализацијом буџета за комуникације са јавношћу омогућиће се нови начини комуницирања на глобалном нивоу. Наша следеће Генерална скупштина одржаће се у Риги (Летонија), где ћемо се концентрисати на састављање међународне конференције о комуникацијама у ловству. Битно је и то да радимо да лов по себи постане део националне нематеријалне природне баштине. Већ смо ово постигли у три земље па би покушали да се ово признање постигне и на UNESCO-вом нивоу. Можете ли помислити на још коју бољу заштиту лова од тога. И у Паризу, на Светској организацији за заштиту животиња (OIE), нашој партнерској организацији, важна тема је била сузбијање болести афричке свињске куге.
* Како бисте данас ловцима Србије представили CIC?
- Ваш CIC је прославио 2018. године, 90 година постојања. Оснивачи су још тада схватили важност одрживог коришћења и очувања дивљих животиња далеко пре већине еколошких покрета. Током своје историје CIC је развио повезаност конзервације, управљања дивљачи и одрживог лова. CIC је данас активан у више од 80 земаља као међународно политички независно саветодавно тело, при чему ужива чланство влада у 29 држава, и многих удружења, универзитета, стручњака и индивидулних чланова широм света. Уједињени смо са јединим заједничким циљем: да се природа одржава за будуће генерације кроз одрживу употребу природе. Седиште CIC-а је у Маађарској, где ужива имунитет и привилегије дипломатске мисије одобрене од Владе ове државе. CIC је стекао глобално признање као независни саветник у очувању ресурса дивљих животиња кроз практичан рад на терену, промовисање принципа одрживе употребе кроз очување екосистема. Пружамо помоћ у политици и закону о развоју дивљих животиња и сарадњи са организацијама Уједињених нација као што у UNEP i FAO, како би се помогло у имплементацији шема управљања дивљим животињама. Блиско сарађујемо са IUCN у спровођењу свих међународних еколошких конвенција које су важне за очување и управљање дивљим животињама. CIC је основао и заједничко партнерство за одрживо управљање дивљим животињама CPW. Кроз своја три одељења (политика и право, примењена наука и култура) CIC спроводи пројект , формулише препоруке и организује научне конференције везане за специфичне аспекте очувања и употребе дивљих животиња као и традиције лова.
* Сумирајући ову краћу посету ловцима централне Србије, која би била Ваша порука?
- Одржавајте ваше предивне пределе, не интензивирајте своју пољопривреду према „зеленим пустињама“, користите своју биолошку разноликост у корист природе, људи и лова. Наставите да будете поносни ловци као што јесте, и да преносите све у очувању врста и станишта, широј јавности.
* Шта радите као кровна организација на информисању националних и регионалних ловачких савеза?
- Блиско сарађујемо са великим броје савеза и удружења, али сигурно не чинимо довољно. Зато смо недавно одлучили да организујемо посебно окупљање председника националних и регионалних асоцијација лова, у оквиру наше следеће Генералне скупштине у Риги. Очекујемо да ће тамо бити идентификован нов начин и средства за интензивирање наше сарадње са савезима и удружењима.
Разговор водио: Света Маџаревић |