Октобар, новембар и децембар су месеци када Ловачко удружење „Шумадија“ дочекује своје побратиме у добро припремљеним лововима али и ваљаним дружењима.
- Овакви сусрети увек доприносе новим иницијативама и акцијама у даљем развојулова и ловства, као и договорима о будућим заједничким побратимским наступима на многим смотрама, акцијама и манифестацијама, каже председник овог најстаријег ловачког удружења у Србији, Милосав Зимоњић.
У Шумадији су боравили ове јесени ловци и руководства побратимских ловачких удружења из Фоче, Сјенице, Сенте, Параћина, Румуније, и других места. Повеља о побратимству потписана је и са Ловачким удружењем „Бајо Пивљанин“ из Плужина. Асоцијација ловаца Жупаније Караш – Северин из Решица, Протоколом о сарадњи са ЛУ „Шумадија“, своје побратимство пренела је на своју чланицу Ловачки клуб Молдава Нова, чији се ловни терени граничи са Србијом, како би ови контакти, поред Белобрешке са којом Лужнице сарађује већ скоро четврт века, били чешћи и организованији на добробит ловства две земље.
Најстарије ловачко побратимство је са Фочом, које траје преко четрдесет година. Ових дана у Крагујевцу је обележено и тридесет година успешне сарадње ловаца Сенте и Крагујевца. А, и лов са побратимима из Сенте у ЛУ „Шумадија“, на Бешњаји, био је успешан са две одстрељене свиње, захваљујући искусном ловцу Зорану Милојевићу.
- Наши примери ловачког побратимства, осим стабилних веза ловачких удружења, пренети су и на ловачке секције које имају велики број својих побратима, што у овим временима представља школски пример како овакви контакти дају подстицај развоју укупног лова и ловства кроз размену искустава, истиче Горан Радовановић, један од великих ловачких неимара на простору Шумадије и Србије.
Сусрети са побратимима били су и повод да се заједничким договорима трасирају путеви сарадње у 2017. години, када Ловачко удружење „Шумадија“, бележи велики јубилеј – 130 година постојања и организованог ловства у Србији.
У дугом и богатом историјском ходу кроз три века, Ловачко удружење „Краљево“, остварило је резултате и успехе којима се достојанствено поноси плејада садашњих ловаца читаве Србије.
Мада су корени ловства у овом крају дуги и датирају још од времена старе српске државе и богате властеле, која се окупљала у манстирским портама Студенице и Жиче, одакле је кретала у многе ловове.
Ловци овог краљевачког краја, 30. новембра 1896. године, у присуству мајора Двора – Љубомира Лешјанина, оснивају Савезно ловачко удружење у Краљеву и за председника бирају Андреју Миливојевића, артиљеријског мајора. Међу именима тадашње Управе налазимо добре индустријалце, домаћине и трговце.
Од тада до данас ово Ловачко удружење мењало је назив у: „Ловачко удружење жичког среза“, „Стари ловац“, Ловачку организацију општине Краљево, „Јелен“, „ Гочке партизане“ па све до данашњег назива Ловачко удружење „Краљево“.
- Захваљујући плејади бивших ловаца, ово удружење остало је стуб ловства у овом крају, бринући о дивљачи и борећи се да својим радом на терену увек доприносе развоју и унапређењу лова и ловства, истакао је Драган Шормаз, председник ЛСС.
- Сваки јубилеј био је прилика да се оцени пређени пут и дају даље смернице рада и активности у овој итекако важној области. На тим основама и данас су темељи рада овог удружења, где кроз народно ловство јачамо углед, бринемо о дивљачи, штитимо биодиверзитет, чувамо природу, вршимо селекцију дивљачи а кроз савремена узгајалишта и ловно узгојне репроцентре уносимо дивљач у наша ловишта, рекао је Урош Ђоковић, председник овог удружења.
Захваљујући Буџетским сердствима за развој ловства у Србији, ми данас располажемо са савременим узгајалиштима и објектима, какви су репро-центар за зеца у Витановцу, репро-центар за дивље свиње у Годачици, репро-центар за срне у Богутовцу, савремена фазанерија у Витановцу, и многи други објекти.
- Формирањем Ловачког савеза Централне Србије, чији смо и оснивачи, дат је значајан замајац ловству овог краја али и укупном ловству Србије. Наука и струка, искуство и програми, стратегија и рад, мото су оснивања овог савеза који успешно делује и ради у оквиру Ловачког савеза Србије, као националне асоцијације ловаца, нагласио је Томица Радосављевић, председник ЛСЦС.
Да је веома плодоносна сарадња са локалном самоуправом и другим краљевачким структурама које су биле уз добре програме, ловаца потврдило је и присуство градоначелника Краљева, др Предрага Терзића, као и представника многих институција, школа и шумарских и ветеринарских стручњака.
Само у првом ловном дану на дивље свиње у ЛУ "Сребрница" Страгари још једанпут је показано добро газдовање и сво богатство овог ловишта. У овом дану одстрељено је чак 17 дивљих свиња. Овом приликом председник овог удружења Томица Радосављевић нам је рекао да ови подруднички терени представљају велико станиште високе дивљачи, чему доприноси и ловно-узгојни центар са којим располаже ово удружење.
И наредних дана били су улови дивљих свиња, на радост ловаца и мештана овог страгарачког краја.
Миленко Рудинац, један од највећих ловних радника Србије, у свом родном Горњем Дупцу, захваљујући ловцима и људима добре воље посмртно је, крајем октобра, добио достојно трајно споменичко обележје.
У присуству преко 500 ловаца и представника ловачких савеза и многих ловачких удружења, представника власти и локалних самоуправа, као и мештана Гуче, Драгачева и Горњег Дупца, уз почасну паљбу ловаца, Томица Радосављевић, председник ЛСЦС и Урош Ђоковић, председник Скупштине ЛСС и ЛСЦС, открили су споменик Миленку Рудинцу, у природној величини, испред Ловачког дома у Горњем Дупцу, који носи његово име.
Споменик је рад познатог вајара проф. др Вељка Каравелића, рекао је поред осталог Слободан Јоловић, начелник Моравичког округа, додајући да је ово часно признање најбољем, најуспешнијем и највећем ловном раднику Србије, Миленку Рудинцу, човеку који је читав свој животни век уткао, поред осталог, у лов и ловство. Био је успешан и привредник, одборник у шест мандата, председник Општине Лучани и дугогодишњи председник Ловачког удружења “Драгачево“ у Гучи.
Говорећи о делу Миленка Рудинца, кога је смрт затекла на функцији потпредседника Ловачког савеза Централне Србије, Томица Радосављевић, бираним речима али са великом сетом и тугом, рекао је, да је за све ловце Србије а њих је преко 80.000, одлазак овог великана ловства ненадокнадив губитак. Не само да је изгубило српско ловство већ и сви ми доброг пријатеља и драгог друга, рекао је Томица Радосављевић.
Да време не избрише сећање и успомену на Миленка Рудинца, многа ловачка удружења, савези и ловци, удруженим средствима изградили су ово споменичко обележје и спомен - дом, као трајно подсећање на човека који је заувек ушао у легенду српског ловства.
На овом комеморативном скупу ловаца у Горњем Дупцу, постхумно је Миленку Рудинцу додељена Златна медаља за животно дело, коју су примили његов син и унук.
Зато, нека занавек, ветрови Горњег Дупца, са овог драгачевског горја, где достојно на вечној ловачкој стражи, стоји наш друг и пријатељ Миленко Рудинац, поносно проносе његово име.
