Ловачки савез Централне Србије - ЛСЦС - НЕМАЧКИ ОШТРОДЛАКИ ПТИЧАР
Навигација
 
ЛСЦС
Ловачки савез Централне Србије
 
Ловачки ГЛАСНИК
Lovački GLASNIK
 
Рекламе
LOVAČKA KOMORA SRBIJE

LOVAČKI PORTAL SRBIJE

Lovačko udruženje >Šumadija< - Kragujevac

Lovačko udruženje >Kraljevo< - Kraljevo

Lovačko udruženje >Kruševac< - Kruševac

Lovačko udruženje >Beljanica< - Resavica

Lovačko udruženje >Vrhovi< - Sjenica

Lovačko udruženje >Dragačevo< - Guča

Lovačko udruženje >Paraćin< - Paraćin

Lovačko udruženje  "Vladan Milošević" - Knić

Lovačko udruženje "Karađorđe" - Topola

Lovačko udruženje "Srebrnica" - Stragari

Magazin Predator

Domen za Lovačka udruženja

INTERMAKER
 

НЕМАЧКИ ОШТРОДЛАКИ ПТИЧАР

НЕМАЧКИ ОШТРОДЛАКИ ПТИЧАР - DEUTSCH DRATHAAR

NEMAČKI OŠTRODLAKI PTIČAR

Земља порекла: Немачка

Настанак расе је историјски везан за промене у развоју друштва крајем XVIII века настале индустријском револуцијом, тј. распада феудализма са великим земљишним поседима – феудима на којима је могао да лови само господар и његова клика и стварања средње “грађанске” класе  која је имала материјалних могућности, времена и права да лови системом који данас називамо спортским ловом.
Нов слој људи који су ловили у једној веома развијеној ловачкој култури као што је била Немачка није имао могућности да одржи велике штенаре – одгајивачнице са бројним особљем и расама за сваки вид лова. У главама тадашњих немачких ловаца који су схватали да нема лова без ловачких паса се око 1800.године рађа идеја о стварању – узгајању једне расе ловачких паса која би била погодна за лов све врсте племените и штетне дивљачи (предатори су тада сматрани штетним). Другим речима да од бројних постојећих специјалистичких раса направе једног универзалног – свестраног ловачког помоћника. Мото им је била и данас позната изрека принца Солмса “Доброг пса за лов,  до типа кроз рад”.
У узгој су убацили старог немачког птичара, водену пудлу, енглеске птичаре (поентере и сетере), планинске овчарске псе и разне континенталне птичаре. Створене су три категорије паса по дужини длаке: дугодлаки у које су спадали дугодлаки немачки птичар, велики и мали минстерландер и дугодлаки вајмарац, краткодлаки у које је спадао немачки краткодлаки птичар и краткодлаки вајмарац и пси грубе – чврсте длаке у које су спадали костретасти (стицкелхааригер) пас, грифон, пуделпоентер и оштродлаки пас. Најстарији међу псима грубе длаке је био костретасти немачки пас, више снажан него крупан, изузетнео грубе и дуже длаке. У раду се није одликовао великим нагоном за стајањем, више је нагињао раду после пуцња и на води. Коришћен је у стварању оштродлаког као основа.
Развој оштродлаког немачког пса није био без трзвица. Група узгајивача је основала Клуб немачких паса грубе длаке и радила на гајењу посебних, горе наведених раса, често занемаривши радне особине, форсирајући расне и екстеријерне посебности сваке расе.
Друга група одгајивача окупљена око Freiherr Sigismunda Zedlitz Neukricha (1838-1903) данас познатог само по надимку Hegewald (ваљда је и Немцима предугачко његово оригинално име) који је своју огромну енергију уложио у идеју стварања нове расе је у узгој убацила све расе грубе длаке и неке краткодлаке само са једним циљем: да се створи добар свестрани радни пас отпоран на временске непогоде и тешке терене. Hegewald је имао визију, свој ентузијазам и систем је преносио и на друге одгајиваче. У узгој је убачен поново и краткодлаки немац, бирало се само на основу радних особина по веома строгим принципима од кога није било одступања. У неким круговима се сматрало да људи око Hegewalda праве “фантомског пса”, да стреме немогућем циљу, дискусије у кинолошким круговима су стигле до тачке усијања. Дуго нису признавали оштродлаког као посебну расу. Али Hegewald није одустајао. Он и његови истомишљеници су постепено дошли до типа пса са нешто краћом, али чврстом и гурбом длаком са израженим обрвама и брадом на глави који је био свестран у лову и далеко бољег стајања и носа него стари костретасти - оштродлаки птичар.
Енергија са којом је радио Hegewald и његова група истомишљеника поштујући само радне особине и резултати приказани на испитима постепено утиру пут ширењу популарности ове расе. Ови људи су били визионари и идеалисти који нису жалили труд да постигну жељено. Око 1900. године Немачки ловачки савез далековидо увиђа значај ове расе и даје подршку њеном даљем развоју. Раса је призната и почиње њен упис у регистар свестраних ловачких паса Немачке (Jadgebrauchshundverband e. V. основан 1899.).
1902. се оснива Клуб немачких оштродлаких паса (Verein Deutsch-Drathaar e. V.) на челу са првим председником Axe Lauffsom и кристално јасним циљевима узгоја и стандардом којег се одгајивачи ригорозно придржавају. Циљ је постигнут: добијен је ловачки пас који може да на веома високом нивоу одради све задатке у лову у пољу, води и у шуми на сву врсту дивљачи. Раса постаје популарна и шири се брзо.
          Другу младост раса доживљава после II светског рата када се шири светом. Оснивају се Клубови који гаје и воде псе по принципима матичног, немачког Клуба, по свим континентима од Северне и Јужне Америке до Азије. Матични Клуб ради даље на уједначавању квалитета длаке и до 70-их година успева да избаци јединке са дужом и мекшом длаком из узгоја, и даље спроводећи ригорозну селекцију на рад на обавезним испитима у раду за све јединке које учествују у узгоју. Важно је напоменути да Клуб никад није тежио елитизму, нису били важни шампиони за узгој, нити су их “правили”, већ висок радни квалитет свих паса. Таква планска, систематична и доследна селекција од постанка расе до данас постављена на јасним узгојним циљевима, уз проверу на обавезним узгојним испитима и разрађену обуку дала је као резултат савременог оштродлаког немачког пса.
          Данас је ова раса најраспространији свестрани ловачки пас како у Немачкој тако и у свету. Клуб и Светски савез има око 18.000 регистрованих чланова организованих у 34 регионалних организација у целом свету. Немачки Клуб оштродлаких паса је члан Немачког ловачког савеза, Кинолошлог савеза Немачке, Клуба свестраних ловачких паса и FCI-а.
Српски Клуб немачких оштродлаких паса је основан 2001. године и учлањен је у Светски савез немачких оштродлаких паса.

Битно


Немачки оштродлаки птичар спада у VII групу по FCI класификацији паса, у тзв. групу континенталних птичара. Матични клуб у Немачкој (Verein Deutsch Drathaar) и Светски савез оштродлаких немачких паса (Deutsch Drathaar Weltverband) последњих година води дискретну, али упорну кампању да се ова раса више не назива немачким оштродлаким птичарем, јер она суштински и није само птичар, већ једноставно немачким оштродлаким псом. У свом оригиналном називу „Deutsch Drathhar vorstehund“ (у   преводу немачки оштродлаки пас који стоји на дивљач) никада није ни имао придев „птичар“, који су додали преводиоци. Данас Немци више не пишу ни „vorstehund“ – пас који стоји, већ једноставно Deutsch Drathaar.
Суштински, ова раса је свестрани ловачки пас, и то најбројнији свестрани ловачки пас како у Немачкој тако и у свету захваљујући својим радним особинама. Са њим се лови сва перната и длакава, ситна и крупна, ниска и племенита дивљач од препелице, преко патке, фазана, зеца, лисице па до дивље свиње и јелена. Ова раса се користи за све врсте ловова као помоћник у раду пре и после пуцња у пољу, на води и у шуми – за тражење и проналажење дивљачи, тражење, налажење и доношење уловљене или рањене дивљачи, од лова претраживањем и погоном, па до лова пиршовањем закључно са радом на крвном трагу.
Оштродлаки немац може бити и добар породични пас, али је његово место у природи – ловишту и то се мора поштовати ако желимо да опстане као свестрани радни пас.
У Немачкој је најбројнија раса ловачких паса; просечно се у последњих 10 година годишње пријави око 3.500 штенади ове расе, дупло више него популарног краткодлаког немачког птичара којих се пријави 1000 до 1200 штенади годишње.
Када сам у једном разговору упитао покојног дугогодишњег председника Немачког Клуба краткодлаких птичара Clausa Ciefera зашто је то тако, он је одговорио да је немачки оштродлаки „као штајерски коњ који може све да одради, и најтеже задатке у лову“ и да је зато цењен међу немачким ловцима.
Код нас је ситуација другачија. Иако је његова бројност у порасту, немачки оштродлаки пас је трећи по бројности међу  ловачким псима VII FCI групе. По подацима КСС у 2008. години је било пријављено највише штенаца немачког краткодлаког птичара – 2313 (више него у Немачкој), на другом месту је епањел бретон са 1088 штенаца, а оштродлаки на трећем са 868 штенаца.

Садашње стање

Захваљујући ригорозној селекцији на радне особине кроз обавезне узгојне испите кроз период од скоро 150 година и систематичној обуци данас је популација немачких оштродлаких паса на високом радном нивоу. Ову чињеницу најбоље исказују речи још једног од легенди у обуци свестраних ловачких паса, Oscara Sahrea(обучио преко 160 паса од којих су 60 положили свестрани испит), које је изговорио на свечаности које је приређено у част његовог 60 годишњег рада:
    “Систематични узгој радно најбољих и екстеријерно типичних  паса је достигао ниво који се суштински не може поправити. Мој савет за даљи узгој је следећи: за узгој користите јединке које имају чврст али стабилан карактер и које су способне да се у потпуности сконцентришу на извођење задатака које од њих тражимо. Потребна је чврстина и оштрина, а пожељна водљивост при чему пазите да пас колико - толико остане самостална јединка. Такви пси су за нијансу теже водљиви, али ако имају правог водича засигурно су најбољи за лов – поуздани на првом месту при раду на трагу, који од пса захтева највише, а са становишта ловачке етике је најцењенија активност ловца.”

 

НЕМАЧКИ ОШТРОДЛАКИ ПТИЧАР Оригинални назив DEUTSCH DRATHAAR
FCI стандард број : 98   /   Група : 7 Земља порекла Немачка  

Историјат: Немачки оштродлаки птичар је одгојен на основу почетака одгајивача са краја 19. века (Кортхалсов грифоњ а на основу идеје Хегевалда (Heqewald - Sigismund, baron od Zedlica i Nojkirha). Створен је пас чврсте нарави, немачки оштродлаки птичар. На основу приказа „кроз употребу до типа" и сталног посматрања одгајивачких резултата, за кратко време настао је од најбољег материјала оштродлаких паса (пудл поентер, Корхалсов грифон, немачки костресасти и увођењем немачког краткодлаког птичара створен је ловачки употре- бљив пас који је исказао свестрану употребљивост у свим областима лова, а одликовао се одлаканошћу отпоран на различите услове. Овим особинама немачки оштродлаки птичар је за неколико деценија постао најомиљенији и најпоузданији ловачки радни пас у Немачкој и многим земљама света.

 

Општи изглед: Птичар племенитог изгледа са оштром длаком која потпуно штити кожу, са позорним и енергичним изразом. Кретање треба да му је снажно, велики искорак, течно и хармонично.

 

Пропорције: Дужина тела и висина гребена треба да су по могућности једнаки. Дужина тела може бити за 3 цм. већа од висине гребена.

 

Карактер: Чврст, савладљив, помирљив, без плашљивости на дивљач нити плашљив нити агресиван.

 

Глава: Одговара величини тела и полу. Горњи део раван, лобања на странама благо заобљена, паралелна са носником, средње широка јасно изражени надочни лукови.

 

Стоп: Јасно изражен.

 

Носна печурка: Снажно пигментисана, а боја одговара боји длаке. Добро отворене ноздрве.

 

Њушка: Дуга, широка снажна, дубока. Благо овнујски носник. Паралелне линије у односу на лобању.

 

Усне: Дебеле, прилежуће, нису опуштене. Добро у односу на боју длаке пигментисане.

 

Зубало: Велики зуби. Снажне вилице са перфектним, правилним и потпуним маказастим загризом, при чему горњи секутићи без размака покривају доње и зуби стоје вертикално у вилицама. Зубна формула са 42 зуба.

 

Очи: По могућности тамне. Нити дубоко смештене нити испупчене, са живахним и будним изразом. Добро пигментисани капци прилежу на очну јабучицу.

 

Уши: Средње велике, високо и широко усађене и оборене.

 

Врат: Средње дуг, снажно мишићав, благо избечена потиљна линија сув.

 

Горња линија: Равна и благо падајућа.

 

Гребен: Изражен.

 

Леђа: Чврста, добро мишићава.

 

Слабине: Кратке, широк, мишићав бубрежни део, широка карлица.

 

Сапи: Дуге и широке, благо падајуће и добро мишићаве.

 

Грудни кош: Широк и дубок са израженим предграђима, и са што је могуће уназад постављеном снажном грудном кости. Ребра добро заобљена.

 

Доња линија: У елегантном луку благо прикупљена уназад, сува.

 

Реп: Следи линију леђа, по могућности хоризонталан или благо на горе увијен, али не вер- тикално. Ни дебео ни танак. Купиран прихватљив за рад у лову (у земљама где је купирање репа забрањено мора да остане у природној величини). Треба да досеже до скочног зглоба и право је или благо сабљасто ношен.

 

Предње ноге: Посматране однапред равне и паралелне, а посматране са стране поставл- јене добро под тело. Растојање од земље до лакта треба да је приближно исто као и од лакта до гребена.

 

Плећке: Снажне и мишићаве добро косо и уназад постављене. Добра углованост плећке и надлактице.

 

Надлактица: По могућности дуга, сува и добро мишићава.

 

Лакат: Прилежући уз тело нити унутра уврнут нити изврнут напоље. Добра углованост над- лактице и подлактице.

 

Подлактица: Сува и вертикална, снажне кости.

 

Шапље: Снажно.

 

Дошапље: Незнатно избачено напред.

 

Шапе: Овалне са добро затвореним прстима и довољно дебелим, отпорним и добро пигмен- тисаним јастучићима. Паралелне су, у мировању и у кретању ни у поље ни унутра постављене.

 

Задње ноге: Посматрано од назад равне и паралелне. Добра углованост колена и скочног зглоба. Снажне кости.

 

Бутина: Дуга, широка и мишићава. Добар угао са карлицом.

 

Колено: Снажно са добрим углом између надколенице и потколенице.

 

Потколеница: Дуга, мишићава, „жилава".

 

Скочни зглоб: Снажан

 

Дошапље: Кратко, вертикално.

 

Шапе: Овалне са добро затвореним прстима и довољно дебелим, отпорним и добро пиг- ментисаним јастучићима. Паралелне су и у мировању и у кретању нису ни изврнуте ни уврнуте.

 

Кретање: Предње и задње ноге паралелне, са добрим потиском, добар искорак, при томе правилно држање.

 

Кожа: Напета, прилежућа, без набора.

 

Длака: Чекињаста, оштра, прилежућа и густа. Покровна длака дуга 2-4 цм. Подлака густа и не пропушта воду. Силуета тела не сме бити покривена дужом длаком. Длака треба својом оштрином и густином да чини добру заштиту против утицаја временских прилика и повреда. Доњи делови ногу, као и доњи део груди и стомака, имају краћу длаку, која је ипак густа. Глава и уши су одлакани краћом и при томе гушћом длаком али не и мекшом. Наглашене обрве са снажном не предугом и по могућности оштром брадом дају му енергичан израз.

 

Боја: Браон мелирано, црно мелирано, са или без плоча (флека), браон са или без флеке на грудима. Друге боје нису дозвољене.

 

Величина: Мужјаци 61-68 цм, женке 57-64 цм.

 

Грешке: Свако одступање од предвиђених тачака сматра се грешком чија процена зависи од степена изражености.

 

Тешке грешке: Краћа или ужа, као и шпицаста њушка, слабо зубало, кљештасто зубало, поје- диначно кљештаст зуб, јако лабави капци, улегнута или шаранаста леђа, надграђеност, прекрат- ка грудна кост јако у поље или унутра постављени лактови, крављи став, О став или узак став како у мировању тако и у кретању. Раванисање, укочен или систем корак, светла длака, недостатак подлаке.

 

Дисквалификационе грешке: Слабост у нарави, плашљивост на пуцањ и дивљач, предгриз или подгриз, укрштено зубало, недостајући зуби осим Пл, ентропијум или ектропијум, урођен преломљени или кратак реп, недостатак пигмента, различита боја очију.

 

Н.Б. Мужјаци морају имати два нормално развијена и у скротум спуштена тестиса.